Пројекат Писано културно наслеђе српске дијаспоре у САД: Српске публикације (новине) на српском и енглеском (1900-1960) (Written Cultural Heritage of Serbian Diaspora in the USA (1): Serbian- American Papers ( Publications) in English and Serbian, SAPES (1900-1960), број 6462817, део је пројектног циклуса Collaboration of Serbian Science with the Diaspora (Сарадња српске науке са дијаспором) који је 2020. године покренуо и за који је финансирање обезбедио Фонд за науку, РС. Првобитно је замишљен као краткорочни једногодишњи пројекат који је требало да буде реализован током 2020. године, али је услед пандемије вирусом корона започет у пролеће 2021. године и продужен до августа 2023.

Пројекат SAPES претпоставља сарадњу научника и истраживача из Србије са колегама и сународницима, представницима српске академске и интелектуалне дијаспоре, те је реализован као сарадња Универзитета у Београду, Филолошког факултета и Универзитета Вејн Стејт (Wayne State University, Detorit, MI, USA).

Чланови пројектног тима су др Јелена Вујић, редовни професор (руководилац) и др Александар Милановић, редовни професор (члан тима) са Филолошког факултета Универзитета у Београду, и проф. др Љиљана Проговац, лингвиста светског гласа (члан тима, експерт/научник из дијаспоре) са Универзитета Вејн Стејт.

Професорка Јелена Вујић годинама је развијала идеју пројекта који би се бавио писаним културним наслеђем Срба у САД јер је дуго приватно и професионално везана за српску заједницу у Чикагу и отуда има увид у богату писану грађу, до сада готово непознату и недоступну истраживачима у Србији услед различитих социоисторијских прилика. Највећи део те грађе се налазио у штампаном облику због чега је био подложан пропадању и оштећењу јер је често био чуван у неадекватним условима.

Када је Фонд за науку Републике Србије отворио конкурс за пројектни циклус Сарадња српске науке са дијаспором 2019. године, чланови тима су то видели као идеалну прилику да се писаном наслеђу Срба у Сједињеним Америчким Државама приступи са циљем његовог очувања од даљег пропадања али и ради лингвостилистичког и социопрагматичког описа српског језика којим су говорили и говоре амерички Срби. Језик српске дијаспоре у Америци је данас дистинктивни формиран контактни варијетет српског језика и важан чинилац и сведок српског социокултурног идентитета у САД који постоји већ 200 година.

А) прикупљање писане грађе која је настала на територији САД у периоду од краја 19. века до 1960. године, а која је услед социоисторијских прилика остала непозната или слабо позната и недоступна српској научној, стручној и широј јавности;

Б) бележење, каталогизовање, опис и чување грађе у дигиталном формату ради спречавања даљег пропадања с обзиром на то да велики део тог писаног блага постоји само у штампаном облику;

В) формирање базе података о прикупљеној грађи која ће бити доступна на сајту www.sapes.org;

Г) иницирање процеса у ком би културна баштина дијаспоре (и на спрском али и на страним језицима) постала признати део културне баштине Србије.

Корпус:

Корпус представљен на сајту прикупљен је у библиотекама и архивама организација и институција као и у личним архивама на територији Средњег запада САД, у савезним државама Илиноис, Мичиген, Висконсин, Охајо и Индијана. Претражене су библиотеке „Саборног храма Св. Лазара −Раваница“ у Детроиту, затим Српски културни музеј у цркви „Светог Саве“ у Меривилу у Индијани, црква „Светог Ђорђа“ у Источном Чикагу у Индијани, библиотека „Српске народне одбране“ у Чикагу, библиотека и архиве манастира „Нова Грачаница“ код Чикага, архиве и библотека „Центра за истраживање“ (Center for Research Libraries), као и приватне библиотеке и архиве.

Прикупљени корпус обухвата:

(А) Преко 6000 скенираних и/или фотографисаних страница текста, које обухватају разна и вишегодишња издања бројних новина и часописа, монографских публикација, публикација друге врсте (речници, материјали за учење језика, буквари и сл.), политичких студија, примерке личне писане коресподенције (писма и разгледнице), књижевна дела (романи, драме, збирке поезије, итд.) као и појединачне песме чији су аутори били амерички Срби;

(Б) Преко 500 надгробних споменика фотографисаних на два српска гробља;

(В) Фотографије које сведоче о животу америчких Срба.

Чланови пројектног тима се захваљују Фонду за науку Републике Србије што су у пројекту  SAPES (1900-1960) препознали вредност, квалитет и значај истраживања за културу Србије и Срба и што су нам финансирањем и сарадњом омогућили ово, до сада, јединствено истраживање.

Бескрајно смо захвални члановима српске заједнице у Детроиту као и Србима из манастира „Раваница“ у Деториту, Управи и члановима Српске народне одбране у Чикагу (посебно тадашњем председнику Драгану Вујошевићу и свим члановима) за подршку и помоћ, представницима Српске православне цркве из манастира „Нова Грачаница“ код Чикага (нарочито оцу Серафиму Балтићу), запосленима у библиотекама и архивама Центра за истраживање (Center for Research Libraries) у Чикагу и свима онима који су нам помогли и изашли у сусрет да дођемо до веома важне и ретке писане грађе. Чланови тима из Србије нарочиту захвалност упућују наставном и ненаставном особљу Универзитета Вејн Стејт (Wayne State University) у Детроиту који су у захтевним временима пандемије и ограничења кретања и социјалних контаката учинили све да нам омогуће приступ архивама и библиотекама и успоставили важне контакте захваљујући којима су нам отворена врата институција у које иначе не бисмо имали приступ. Без њиховог ангажовања, реализација пројекта SAPES (1900-1960) не би била могућа.

Захваљујемо и Филипу Лукићу на дизајнирању сајта и младом и талентованом Симеону Нешићу који је осмислио и урадио лого пројекта.