Проф. др Јелена Вујић, редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Београду, је рођена у Београду где је завршила основну и средњу школу. Дипломирала је на Катедри за енглески језик и књижевност Филолошког факултета у Београду, где је и магистрирала 1999. године и одбранила докторску дисертацију 2003. године.

На Филолошком факултету у Београду проф. др Вујић држи наставу на основним академским студијама на предметима Дескриптивна граматика енглеског језика 1 и 2, Морфологија енглеског језика и Лексикологија енглеског језика. На докторским академским студијама држи наставу из предмета Преглед теорија творбе речи у науци о језику и Композиција и сложенице у језицима света.

Менторисала је израду магистарских и докторских дисертација студената после дипполмских студија. Учестовала је на преко 60 научних скупова у земљи и иностранству и аутор је преко 70 научних и стручних радова.

Аутор је 6 књига: Основи морфологије енглеског језика (2006), Describing English through Theory and Practice I (2011), Describing English through Theory and Practice II (2012), Конструкционе теме (2016), Основи морфологије и лексикологије енглеског језика (2020) и Describing English through Form, Meaning and Use (2022).

Руководилац је два научна пројекта: Developing Applied Foreign Language Skills (DAFLS) Erasmus+KA2; Strategic partnership 2020-FR01-KA203-080673 и Програм сарадње српске науке са дијаспором Фонда за науку Републике Србије Written Cultural Heritage of Serbian Diaspora in English and Serbian in the USA (1): Serbian-American Periodicals (1900-1960) бр. 6462817.

Члан је пројектног тима ИДЕНТИТЕТИ Digitizing Heritage Culture and Language Identity of the Serbian Diaspora бр. 1548 у оквиру пројектног циклуса ИДЕНТИТЕТИ који финансира Фонд за науку, РС.

Од 2016, укључена je у процесе акредитације универзитетских програма при КАПКу као рецензент за друштвено-хуманистичке науке (ужа научна област филолошке науке).

Од 2021. године, члан je Комисије за акредитацију и проверу квалитета при Националном акредитационом телу.

Сарађује са Заводом за вредновање квалитета образовања и васпитања као рецензент и стручни консултант

Проф. Вујић је члан следећих међународних удружења: North American Research Network for Historical Sociolinguistics, Српског удружења за примењену лингвистику, International Linguistic Association, International ESP Today Journal , North American Society for Serbian Studies (NASSS ), удружења Philologia и SEESA. Била је рецензент за више уџбеника (од основношколских до универзитетских) и научних монографија укључујући и међународне.

Добитник је стипендија: British Scholarship Trust (2000. године) и European Society for the Study of English (ESSE) Bursary for 2004, Type B. Школскe 2013/2014 годину студијски је боравила на Универзитету Чикаго у САД као сарадник Центра за источно-европске, руске и евро-азијске студије. Као члан оранизационог одбора учествовала је у организовању више међународних скупова из области науке о језику, култури и књижевности.

Области научног интересовања др Вујић обухватају проблеме везане за творбу речи, синтаксу, морфо-синтаксу, конструкциону граматику, контактну лингвистику као и однос граматике и прагматике и jeзик дијаспоре.

Као гостујући професор радила је на више факултета и универзитета у земљи и иностранству. Од 2016-2018, обављала је дужност шефа Катедре за англистику Филолошког факултета.

Александар Милановић рођен је 1968. у Београду, где је завршио основну школу и гимназију. Дипломирао је 1993. на Филолошком факултету у Београду, на Одсеку за српскохрватски језик и југословенске књижевности. Током постдипломских студија био је стипендиста Фондације Сасакава. Магистарски рад одбранио је на Филолошком факултету у Београду 1999. Године, а докторирао је на истом факултету 2008. године.

Од 1993. до 1995. године радио је у Филолошкој гимназији у Београду, где је предавао предмете Српски језик и Увод у општу лингвистику, а од 1995. до 1997. на Учитељском факултету у Београду као асистент-приправник за предмет Српски језик. Године 1997. Прелази на Филолошки факултет у Београду.

У звању редовног професора за наставно-научну област Српски језик, на Филолошком факултету у Београду држи, у оквиру основних студија, предавања на предметима Историјска фонетика српског језика, Историјска морфологија српског језика, Историјска граматика српског језика I, Историјска граматика српског језика II, Историја српског књижевног језика, Основи нормирања српског језика. На мастер студијама држи курс из Академског писања, а на докторским студијама курс Историјска стандардологија српског језика.

Поред више од 150 студија и чланака, проф. Милановић је аутор и књига Кратка историја српског књижевног језика (Београд: Завод за уџбенике, 2004, 2006, 2010), Језик српских песника (Београд: Завод за уџбенике, 2010), Језик весма полезан (Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије, 2013), Језик Јована Суботића (Београд: Чигоја штампа, 2014), Реч под окриљем поетике (Краљево: Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, 2016) и Вуков век (Београд: Чигоја штампа, 2019), а коаутор је Речника славеносрпског језика : огледна свеска (Нови Сад: Матица српска, 2017).

Учествовао на више од стотину научних скупова и конференција у земљи и иностранству (Будишин, Темишвар, Њитра, Букурешт, Оломоуц, Љубљана, Праг, Вишеград, Подгорица, Београд, Њујорк). Менторисао је већи број мастер радова и докторских теза.

Члан је више научних и културних институција: Комисије за словенске књижевне језике при Међународном комитету слависта, Управног одбора Матице српске, Одељења за језик и књижевност Матице српске, Косовскометохијског одбора Матице српске, Управног одбора Вукове задужбине , Slavic Linguistics Society (2018), Катедре за језик и говор Коларчевог народног универзитета , Националног комитета за нематеријално културно наслеђе. Члан је Комисије за историју језичког стандарда при Одбору за стандардизацију српског језика од њеног оснивања (2017), а потом и њен председник (2022–). Био је председник , а сада је потпредседник Друштва за српски језик и књижевност Србије, и секретар Одбора за српски језик Српске књижевне задруге. Један је од уредника у оквиру редакције Речника књижевних и културних студија који се израђује у Институту за књижевност и уметност. Члан је редакција часописа Српски језик и Књижевност и језик. Члан је Програмског одбора Научно-образовног и културног центра „Вук Караџић“ у Тршићу (2018–2022). Члан је Одбора за стандардизацију српског језика (2022–). Добитник је награде „Културни образац“ Министарства културе и информисања (2019) као и награде „Златни беочуг“ (2023). Године 2023, изабран је за председника Савета за српски језик при Мнистарству кулутре РС.

Учествовао је и учествује на следећим научним пројектима:

Министарство науке РС, пројекат бр. 148021 (2006-2010): Теоријско-методолошки оквир за модернизацију описа српског језика (руководилац: проф. др Љубомир Поповић);

Министарство науке РС, пројекат бр.178006 (2011-2019): Српски језик и његови ресурси: тоерија, опис, примене (руководилац: проф. др Божо Ћорић);

Програм сарадње српске науке са дијаспором Фонда за науку Републике Србије Written Cultural Heritage of Serbian Diaspora in English and Serbian in the USA (1): Serbian-American Periodicals (1900-1960) бр. 6462817 (руководилац: проф. др Јелена Вујић).

Проф. др Љиљана Проговац је лингвиста светског гласа чија научна интересовања леже у пољу синтаксе, синтаксе словенских језика и еволуције синтаксе. Проф. проговац је основне студије англистике завршила на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду, магистрирала је на Филолошком факултету Универзитета у Београду. На Универзитету у Новом Саду радила је као асистент до одласка у Сједињене Америчке Државе ради докторских студија 1985.Године 1988, одбранила је докторску дисертацију на Универзитету Јужне Калифорније у Лос Анђелесу. Као професор предавала је на Универзитету Јужне Калифорније у Лос Анђелесу (University of Southern California, Los Angeles 1986−1988), Универзитету Индијане у Блумингтону (гостујући професор, , Indiana University, Bloomington 1990−1991), а од 1991. ради на Универзитету Вејн Стејт у Детроиту (Wayne State University, Detroit) на Департману за лингвистику. Као гостујући професор или предавач радила је на најпрестижнијим америчким универзитетима укључујући и МИТ ( 2018/2019, MIT, Cambridge, MA) као и Универзитет у Чикагу ( University of Chicago, Linguistics Society of America (LSA) 2015 Summer Institute). Добитница је престижне стипендије Центра „Мерилин Вилијамсон“ за истраживања процесуирања прото-синтаксе путем снимања магнетном резонанцом. Године 2022, изабрана је у Академију Универзитета Вејн Стејт (Wayne State Academy of Scholars). Проф. Проговац је објавила преко 80 научних радова, монографија и поглавља у монографијама и учествовала на више десетина научних скупова широм света.