ПРОФ. ДР ЈЕЛЕНА ВУЈИЋ

Проф. др Јелена Вујић, редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Београду, је рођена у Београду где је завршила основну и средњу школу. Дипломирала је на Катедри за енглески језик и књижевност Филолошког факултета у Београду, где је и магистрирала 1999. године и одбранила докторску дисертацију 2003. године.

На Филолошком факултету у Београду проф. др Вујић држи наставу на основним академским студијама на предметима Дескриптивна граматика енглеског језика 1 и 2, Морфологија енглеског језика и Лексикологија енглеског језика. На докторским академским студијама држи наставу из предмета Преглед теорија творбе речи у науци о језику и Композиција и сложенице у језицима света.

Менторисала је израду магистарских и докторских дисертација студената после дипполмских студија. Учестовала је на преко 60 научних скупова у земљи и иностранству и аутор је преко 70 научних и стручних радова.

Аутор је 6 књига: Основи морфологије енглеског језика (2006), Describing English through Theory and Practice I (2011), Describing English through Theory and Practice II (2012), Конструкционе теме (2016), Основи морфологије и лексикологије енглеског језика (2020) и Describing English through Form, Meaning and Use (2022).

Руководилац је два научна пројекта: Developing Applied Foreign Language Skills (DAFLS) Erasmus+KA2; Strategic partnership 2020-FR01-KA203-080673 и Програм сарадње српске науке са дијаспором Фонда за науку Републике Србије Written Cultural Heritage of Serbian Diaspora in English and Serbian in the USA (1): Serbian-American Periodicals (1900-1960) бр. 6462817.

Члан је пројектног тима ИДЕНТИТЕТИ Digitizing Heritage Culture and Language Identity of the Serbian Diaspora бр. 1548 у оквиру пројектног циклуса ИДЕНТИТЕТИ који финансира Фонд за науку, РС.

Од 2016, укључена je у процесе акредитације универзитетских програма при КАПКу као рецензент за друштвено-хуманистичке науке (ужа научна област филолошке науке).

Од 2021. године, члан je Комисије за акредитацију и проверу квалитета при Националном акредитационом телу.

Сарађује са Заводом за вредновање квалитета образовања и васпитања као рецензент и стручни консултант

Проф. Вујић је члан следећих међународних удружења: North American Research Network for Historical Sociolinguistics, Српског удружења за примењену лингвистику, International Linguistic Association, International ESP Today Journal , North American Society for Serbian Studies (NASSS ), удружења Philologia и SEESA. Била је рецензент за више уџбеника (од основношколских до универзитетских) и научних монографија укључујући и међународне.

Добитник је стипендија: British Scholarship Trust (2000. године) и European Society for the Study of English (ESSE) Bursary for 2004, Type B. Школскe 2013/2014 годину студијски је боравила на Универзитету Чикаго у САД као сарадник Центра за источно-европске, руске и евро-азијске студије. Као члан оранизационог одбора учествовала је у организовању више међународних скупова из области науке о језику, култури и књижевности.

Области научног интересовања др Вујић обухватају проблеме везане за творбу речи, синтаксу, морфо-синтаксу, конструкциону граматику, контактну лингвистику као и однос граматике и прагматике и jeзик дијаспоре.

Као гостујући професор радила је на више факултета и универзитета у земљи и иностранству. Од 2016-2018, обављала је дужност шефа Катедре за англистику Филолошког факултета.

Vujić, J. (2011). “ Neke karakteristike govora srpske dijaspore u SAD“ , Medjunarodni tematski zbornik radova, Stavovi promjena, promjene stavova, (Julijana Vučo and Biljana Milatović, eds.) , Niksic: Univerzitet Crne Gore, Filozofski fakultet , 630-638.

Vujić, J.(2014).  „Svetislav Stefanović as a Translator of English Victorian Poetry; Early versions of Rossetti’s „The Blessed Damozel“ in Serbian“, Serbian Studies Vol.25 No. 2, 2011, Bloomington, IN, 213-241.

Вујић, J. (2016). „Теслини преводи Змајеве поезије на енглески“. Тематски зборник ,,Културе у преводу“  књ. 1. (ур. А. Вранеш и Љ. Марковић). Београд: Филолошки факултет. 123-142.

Vujić, J. (2015).“Deconstructing English Articles@. Romanian Journal of English Studies 12/2015.The Journal of West University of Timisoara, 67-81.Berlin: de Gruyter .

Vujić, J. (2016). Hybrid Nouns in Serbian/Croatian: Some Formal and Socio-Pragmatic Aspects. Balkanistica 29 (2016). University of Mississippi, 217–241.

Вујић, J. (2016).  „Рани превод сонета Живот Елизабет Берет Браунинг на српски“. Зборник Матице српске за језик и књижевност. Књ. 64 (2016) свеска 2. Нови Сад.

Вујић, J. (2016). „Песништво наде и носталгије српске поратне дијаспоре“. Анали Филолошког факултета, књ. 28 књ. 2. Филолшки факултет: Београд, 11-24.

Vujić, J., Daničić M. & Aralica T. (2018). Caught in the crossfire: Tackling hate speech from the Perspective of Language and Translation Pedagogy.  Lodz Papers in Pragmatics. 14.1. Special issue on Narrating hostility, challenging hostile narratives. Berlin: de Gruyter. 203-223.

Vujić, J, T. Rabrenović (2019). „A constructionist approach to morphological creativity: a study of first and/or last name nonce-formations in English“. U Gudurić, S. Radić-Bojanić B.(ur). Jezici i kulture u vremenu u prostoru VII/1  Novi Sad:Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu /Pedagoško društvo Vojvodine. str. 572-585. UDK 811.111’366, 811.111’367

Вујић, Ј. (2021). „Вишечлане лексичке јединице у енглеском и српском као место сусрета синтаксе и морфологије“. у (Ристић,С, И. Лазић Коњик и Н. Ивановић, ур.), „Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема“ – зборник радова ,  Београд: Институт за српски језик САНУ, стр. 945-968.

Вујић, Ј.(2021). „ Језичка мапа (Бео)града“. Сан о граду. IV : зборник радова са научног скупа одржаног 11. септембра 2020. у Андрићевом институту / [главни и одговорни уредник Емир Кустурица ; уредник Александра Вранеш]. – [1. изд. – Андрићград – Вишеград : Андрићев институт, 2021 (Београд : Белпак).

Вујић, Ј. (2022). „Nomen est Omen: Лингвокултуролошки аспекти превођења назива уметничких дела визуелних уметности“. У Круљац, В. и Б. Јокић (ур.) Уметност и наука у примени: искуство и визија. Београд: Факултет примењених уметности, 502-518.

Vujić, J. (2022). “US versus THEM- hate speech populist language which connects and divides: a linguistic and translational perspective “. Anals of the University of Craiova. Series: Philology- English. Year XXII, 2021, 106-125.

Vujić, J. (2022). Describing English through From, Meaning and Use. Beograd: Philologia.

ПРОФ. ДР АЛЕКСАНДАР МИЛАНОВИЋ

Александар Милановић рођен је 1968. у Београду, где је завршио основну школу и гимназију. Дипломирао је 1993. на Филолошком факултету у Београду, на Одсеку за српскохрватски језик и југословенске књижевности. Током постдипломских студија био је стипендиста Фондације Сасакава. Магистарски рад одбранио је на Филолошком факултету у Београду 1999. Године, а докторирао је на истом факултету 2008. године.

Од 1993. до 1995. године радио је у Филолошкој гимназији у Београду, где је предавао предмете Српски језик и Увод у општу лингвистику, а од 1995. до 1997. на Учитељском факултету у Београду као асистент-приправник за предмет Српски језик. Године 1997. Прелази на Филолошки факултет у Београду.

У звању редовног професора за наставно-научну област Српски језик, на Филолошком факултету у Београду држи, у оквиру основних студија, предавања на предметима Историјска фонетика српског језика, Историјска морфологија српског језика, Историјска граматика српског језика I, Историјска граматика српског језика II, Историја српског књижевног језика, Основи нормирања српског језика. На мастер студијама држи курс из Академског писања, а на докторским студијама курс Историјска стандардологија српског језика.

Поред више од 150 студија и чланака, проф. Милановић је аутор и књига Кратка историја српског књижевног језика (Београд: Завод за уџбенике, 2004, 2006, 2010), Језик српских песника (Београд: Завод за уџбенике, 2010), Језик весма полезан (Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије, 2013), Језик Јована Суботића (Београд: Чигоја штампа, 2014), Реч под окриљем поетике (Краљево: Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, 2016) и Вуков век (Београд: Чигоја штампа, 2019), а коаутор је Речника славеносрпског језика : огледна свеска (Нови Сад: Матица српска, 2017).

Учествовао на више од стотину научних скупова и конференција у земљи и иностранству (Будишин, Темишвар, Њитра, Букурешт, Оломоуц, Љубљана, Праг, Вишеград, Подгорица, Београд, Њујорк). Менторисао је већи број мастер радова и докторских теза.

Члан је више научних и културних институција: Комисије за словенске књижевне језике при Међународном комитету слависта, Управног одбора Матице српске, Одељења за језик и књижевност Матице српске, Косовскометохијског одбора Матице српске, Управног одбора Вукове задужбине , Slavic Linguistics Society (2018), Катедре за језик и говор Коларчевог народног универзитета , Националног комитета за нематеријално културно наслеђе. Члан је Комисије за историју језичког стандарда при Одбору за стандардизацију српског језика од њеног оснивања (2017), а потом и њен председник (2022–). Био је председник , а сада је потпредседник Друштва за српски језик и књижевност Србије, и секретар Одбора за српски језик Српске књижевне задруге. Један је од уредника у оквиру редакције Речника књижевних и културних студија који се израђује у Институту за књижевност и уметност. Члан је редакција часописа Српски језик и Књижевност и језик. Члан је Програмског одбора Научно-образовног и културног центра „Вук Караџић“ у Тршићу (2018–2022). Члан је Одбора за стандардизацију српског језика (2022–). Добитник је награде „Културни образац“ Министарства културе и информисања (2019) као и награде „Златни беочуг“ (2023). Године 2023, изабран је за председника Савета за српски језик при Мнистарству кулутре РС.

Учествовао је и учествује на следећим научним пројектима:

Министарство науке РС, пројекат бр. 148021 (2006-2010): Теоријско-методолошки оквир за модернизацију описа српског језика (руководилац: проф. др Љубомир Поповић);

Министарство науке РС, пројекат бр.178006 (2011-2019): Српски језик и његови ресурси: тоерија, опис, примене (руководилац: проф. др Божо Ћорић);

Програм сарадње српске науке са дијаспором Фонда за науку Републике Србије Written Cultural Heritage of Serbian Diaspora in English and Serbian in the USA (1): Serbian-American Periodicals (1900-1960) бр. 6462817 (руководилац: проф. др Јелена Вујић).

Милановић, А. (2007). „Статус појма и термина историзам у србистици“, Научни састанак слависта у Вукове дане, 35/3, 2007, 87–99.

Милановић, А. (2010). „Граматичке и лексичке паралеле између српских писаца из Војводине и хрватских писаца у 19. веку“, у: Srpski pogledi na odnose između srpskog, hrvatskog i bošnjačkog jezika, I/2, Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität Graz – Beogradska knjiga, 2010, 161–173.

Милановић, А. (2011).„Језичка култура у штампаним медијима“, у: Даница, Београд, 2011, 116–127.

Милановић, A. (2015). ,,Синтаксичко сажимање у језику српске дневне штампе“, у: Slowjanske spisowne rěče a medije / Slawische Schriftsprachen und Medien / Славянские языки и средства массовой информации. Mjezynarodna konferenca Komisije za słowjanske spisowne rěče při Mjezynarodnym komiteju slawistow (red. Jana Šołćina a Božo Ćorić), Budyšin/Bautzen, 2015, 105–123.

Милановић, A., И.. Блекаовић (2016)„Толстојева периодизација и питање жанра“, други аутор Исидора Бјелаковић, у: Slavische Geisteskultur: Ethnolinguistische und philologische Forschungen. Teil 2 / Славянския духовная культура: этнолингвистические и филологические исследования. Часть 2 (ред. А. А. Алексеев, Н. П. Антропов, А. Г. Кречмер, Ф. Б. Поляков, С. М. Толстой), Franfurt am Main – Bern – Bruxelles – New York – Oxford – Warszawa – Wien: Peter Lang. 197–217.

Милановић, A. (2016).„Решетар као тумач и приређивач Његошевих дела“, у: Српски молитвеник : споменица Милану Решетару : 1512–1942–2012 (ур. Јасмина Грковић-Мејџор, Виктор Савић), Београд : Српска академија наука и уметности, 2016, 103–110.

Милановић, A. (2017). „Јован Суботић као кодификатор српског језика у 19. веку”, у: Historický a sociolingvistický kontext kodifikácií slovanských spisovných jazykov (Edit. J. Glovňa), Bratislava: Veda.  81‒93.

Милановић, A. (2017). „Развој српске терминолошке мисли у 19. веку: допринос Лазе Костића“, у: Словенска терминологија данас (ур. Предраг Пипер и Владан Јовановић), Београд: Српска академија наука и уметности, 2017, 317–330.

Милановић, A. (2018). „Вукова улога у стварању риболовне терминологије у Српском рјечнику (1818), у: Српска славистика: колективна монографија. Том II: књижевност, култура, фолклор, питања славистике (ур. Бошко Сувајџић, Петар Буњак и Душан Иванић), Београд: Савез славистичких друштава Србије, 2018, 395–407.

Милановић, A. (2019). Вуков век, Београд: Чигоја штампа, 2019.

Милановић, A. (2021). „Развој новинарског стила у српском језику после 1945. године“, у: Slovanské jazyky v pohybu: promĕny jazykovýh norem v letech 1945 až 2020 (ed. Ondřej Blaha), Olomouc: Univerzita Palackého v Olomouci, 2021, 232–248.

Милановић, А. (2022). Језик српске прозе. Вишеград: Андрићев инсититут.

ПРОФ. ДР ЉИЉАНА ПРОГОВАЦ

Проф. др Љиљана Проговац је лингвиста светског гласа чија научна интересовања леже у пољу синтаксе, синтаксе словенских језика и еволуције синтаксе. Проф. проговац је основне студије англистике завршила на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду, магистрирала је на Филолошком факултету Универзитета у Београду. На Универзитету у Новом Саду радила је као асистент до одласка у Сједињене Америчке Државе ради докторских студија 1985.Године 1988, одбранила је докторску дисертацију на Универзитету Јужне Калифорније у Лос Анђелесу. Као професор предавала је на Универзитету Јужне Калифорније у Лос Анђелесу (University of Southern California, Los Angeles 1986−1988), Универзитету Индијане у Блумингтону (гостујући професор, , Indiana University, Bloomington 1990−1991), а од 1991. ради на Универзитету Вејн Стејт у Детроиту (Wayne State University, Detroit) на Департману за лингвистику. Као гостујући професор или предавач радила је на најпрестижнијим америчким универзитетима укључујући и МИТ ( 2018/2019, MIT, Cambridge, MA) као и Универзитет у Чикагу ( University of Chicago, Linguistics Society of America (LSA) 2015 Summer Institute). Добитница је престижне стипендије Центра „Мерилин Вилијамсон“ за истраживања процесуирања прото-синтаксе путем снимања магнетном резонанцом. Године 2022, изабрана је у Академију Универзитета Вејн Стејт (Wayne State Academy of Scholars). Проф. Проговац је објавила преко 80 научних радова, монографија и поглавља у монографијама и учествовала на више десетина научних скупова широм света.

Progovac, Lj. (2020). with Rakhlin,N (as  first author). „Hierarchical clause structure as a tool fro cognitive advances in early childhood“. Language Sciences, 83: 101316. doi.org/10.1016/j.langsci.2020 101316

Progovac, Lj. (2019). A Critical Introduction to Language Evolution: Eхpert Briefs. Cham, Switzerland: Springer.

Progovac, Lj .(2018) “Diversity of grammars and their diverging evolutionary and processing paths: Evidence from Functional MRI study of Serbian.” Co-authors: Progovac, Ljiljana; Rakhlin, Natalia; Angell, William; Liddane, Ryan; Tang, Lingfei; and Ofen, Noa. Frontiers in Psychology 9:278, 1-13. Special Issue, Language as Adaptive Systems, edited by Enoch Aboh and Umberto Ansaldo. doi: 10.3389/fpsyg.2018.00278

Progovac, Lj. (2017). “Where is continuity likely to be found?” Commentary on ‘The social origins of language’ by Robert M. Seyfarth and Dorothy L. Cheney. Edited and introduced by Michael Platt, 46-61. Princeton and Oxford: Princeton University Press.

Progovac, Lj. (2015). Evolutionary Syntax. Oxford Studies in the Evolution of Language. Oxford: Oxford University Press. Also: Oxford Scholarship Online: Oxford University Press. August 2015.DOI: 10.1093/acprof:oso/9780198736547.001.0001

Progovac, Lj. (2014). “Degrees of Complexity in Syntax: A View from Evolution.” In Measuring Grammatical Complexity, 83-102, ed. by Frederick J. Newmeyer and Laurel B. Preston. Oxford:Oxford University Press.

Progovac, Lj. (2012) “Compounds and commands in the evolution of human language.” Theoria et Historia Scientiarum: An International Journal for Interdisciplinary Studies IX: 49-70.

Progovac, Lj. (2005). A Syntax of Serbian: Clausal Architecture, Slavica Publishers, Bloomington, Indiana.