Историја бележи десет великих миграција српског становништва. Током претходних седам столећа Срби су се селили са једног на други крај Балканског полуострва, из Беле Крајине у Словенији у Војну Крајину која ја тада припадала Аустроугарској. Селили су се и до и из Далмације и Дубровника али и из Румуније са обала Црног мора на обале Бококоторског залива. Сеобама су Срби стигли све до Нове Србије у Русији. Почетком 19. века, Срби са простора Балкана почињу да емигрирају преко Атлантика у Нови Свет.

Први забележени српски имигрант у Сједињеним Америчким Државама био је Ђорђе Шагић (Џорд Фишер) „из стоног Београда“ који у Америку стиже 1815. године. Стекавши велико богатство у више држава САД, он, 1869. године, оснива Руско и пансловенско доборвољно друштво (Russian and Pan Slavonic Benevolent Society) у Сан Франциску. Исте године лист Аљаска хералд (The Alaska Herald) објављује вест о излску из штампе књиге Слобода која је била посвећена кнезу Црне Горе. Ово је и прва књига на српском језику која је штампана у САД.

Златна грозница која захвата амерички Запад 40-тих и 50-тих година 19. века је била пресудна за значајнији долазак Срба из Боке, Далмације и Лике, о чему сведоче и подаци везани за број Срба у Америци које је објавио Сава Поповић у тексту „Срблени у Америка“ 5. марта 1848. године, у листу Подунавске вести ( Podonavka News). Према његовим подацима, број Срба у појединим градовима и државама Америке је следећи: Њу Орлеанс (300), Њу Мексико (300), Тексас (250), Флорида (200), Њујорк (200), Филаделфија (160), Mобајл (120), Вашингтон  (100), Бостон (100), Луивил (50), Чарлстон (30), Балтимор (20).

Средином 19. века, Западна обала, нарочито Сан Франциско и Заливска област Сан Франциска (the Bay Area) постају центар српске културе у САД. Прва словенска организација на свету је основана 1857. године у Сан Франциску. Било је то Словенско- илирско заједничко и добровољно друштво (Slavonic Illyric Mutual and Benevolent Society).

Врло је вероватно да је Њу Орлеанс био најранија српска колонија у Америци, судећи према неким изворима (Pejović, 1935, 25 ). Познато је да су поморци из Боке стигли у Њу Орлеанс током 30-тих година 19. века са намером да ту остану. Већ 1845. године је у Њу Орлеансу постојала формирана српска колонија, а врло брзо су почела да се рађају и српска деца, прва генерација Срба рођених у Америци.

Најјужнија српска колонија формирана у Америци у 19. веку је свакако она у Галвестону у Тексасу. Ту је већ 60-тих година основана православна црква са благословом руског цара који је чак послао иконе као дар цркви. Иако је сам Галвестон као град основан 1836. године, постоје подаци да је већ 1849. године, извесни Јакшић добио градске папире и дозволе.

Срби из Војводине, Корудна, Баније и централне Србије интензивније крећу преко океана у последњим деценијама 19. века и углавном се насељавају у градовима на Источној обали и на Средњем западу као индустријским центрима. У то време настају и значајније српске колоније у Њујорку, Питсбургу, Чикагу, Ст. Луису и Деториту и покрећу се српске новине у овим градовима.

Чим су стигли у Америку, Срби су одмах почели са организовањем у различита друштва и организације са циљем очувања националног културног идентитета. У периоду између 1857−1910, у 17 држава је било регистровано 52 српске организације. Само их је у Калифорнији било 18, а најутицаније је било Прво српско добровољно друштво (First Serbian Benevolent Society), основано 1880. Захваљујући њиховој активности је 1893. године у Сан Франциску покренут српски лист Слобода, који је требало да буде спона међу америчким Србима. Исте године, 22. маја, из штампе излази лист  Србин-Американац. На насловној страни су стајале речи:

“Ево вам Србина Американца лист који неће сјеђети на двије столице и неће мијешати народност и вјеру, већ ће се држати својега начеља и почитовати све Славене што признају СРБИНУ ОНО ШТО ЈЕ НЈЕГОВО“.

Тачан број Срба у Америци крајем 19. и почетком 20. века остаје непознаница чак и данас јер како каже и сам уредник Србина-Американца, „поред Чеха, Срби су најбројнији словенски народ у Америци, али, авај, они се не зову Србима већ Аустријанцима, Илирима, Италијанима, Хрватима или Словенима…“ И заиста, према попису од 1850−1880. у Калифорнији, мање од 1% имиграната јужнословенског порекла се водило као Срби, док је већина оних који су се изјашњавали као Далматинци, Црногорци или Славонци заведена као Аустријанци, Мађари, Турци, Италијани или Млеци. Чак је и Михајло Пупин заведен као Мађар, а Никола Тесла као аустријски имигрант.

На овај начин су се први српски пионири у Америци стопили са хиљадама имиграната који у то време стижу у Обећану земљу, а њихов тачан допринос америчкој историји и култури као и грађењу Америке остаје у великој мери замагљен и непознат.

У исто време је у периоду од 1860−1885. такозвана јужнословенска пословна заједница у Невади, која је укључивала власнике занатских, угоститељских и трговачких радњи, била четврта по величини и економској снази, одмах иза енглеске, немачке и ирске. Слична је била ситуација и у Сан Франциску. Ево само неких власника, о чијем је пословању остало трага: Радовић Антон (власник ресторана), Марковић Џон (власник ресторана), Обрадовић Петар (власник кафеџинице), Милиновић Мартин (власник предузећа за увоз-извоз воћа), Јовановић Антон (власник предузећа за увоз-извоз воћа).

Од 1860−1890, Срби би се повремено нашли у вестима и насловима у листовима и часописима који су излазили на Дивљем западу и Аљасци, углавном у црној хроници листова као што су  The Alaska Herald, San Francisco Chronicle, Fissure, Carson Daily Appeal, San Francisco Bulletin.

Иако су многи извори и подаци о социокултурној активности Срба у Сједињеним Америчким Државама до 1900. године изгубљени, оно што смо нашли, сведочи о томе да су се амерички Срби одувек држали својих корена и језика, које су настојали да чувају као највеће благо.

Овај сајт је покушај да се део тог кулурног блага сачува и учини доступним и видљивим.

Извори:

Eterovich, Adam.1980. “The First Serbian Pioneers in California and the South”, Serb World, April/May, Vol.1, No.7, 8-27.

Пејовић, М. Лука. 1934. Живот и рад америчких Срба. Срби у Ст. Луису. Свеска I. Штампарија Американског Србобрана. Питсбург, Па.

Pejović, M. Luka. 1935. Život i rad američkih Jugoslovena.  Jugosloveni na Jugu. Sveska II. Louisinana-Texas-Mississippi. Pittsburgh, PA: Štamparija Am. Srbobrana.

Pejović, M. Luka. 1936. Život i rad američkih Jugoslovena . Srbi na Srednjem Zapadu. Sveska III. Prvi deo Michigan. Pittsburgh, PA: Štamparija Am. Srbobrana.